Tražeći rešenje za održivost poslovanja, kroz diversifikaciju proizvodnje ajvara, vlasnica malog biznisa „Zavičaj u tegli“ zatražila je podršku i uključivanje u žensku mrežu Socijalne franšize BIO IDEA sapuni. Namera je bila da se u zimskim mesecima, u njenoj radionici u Medveđi, proizvode bio sapuni i prodaju u lokalnim banjskim lečilištima.
Saradnja je uspostavljena kroz poslovni model socijalne franšize gde franšizer besplatno prima kompletan know-how za proizvodnju bio-sapuna i sapuna od upotrebljenog jestivog ulja, uz uslov, da dalje razvija mrežu u području gde posluje prema franšiznim pravilima koji su zasnovani na solidarnosti i deljenju znanja i veština novim franšizama.
Socijalna franšizna mreža BIO IDEA sapuni poslovanje zasniva na principima održivog razvoja i nastoji aktivno da deluje na socijalne i ekološke efekte poslovanja njenih franšizerki. To je važno, jer bavljenjem pitanjima otpada, nusprodukata, prekomerne potrošnje energije, emisijom gasova sa efektom staklene bašte isl. možemo da utičemo na smanjenje posledica klimatskih promena tako što ćemo postati neutralni.
Facilitator mreže Socijalne franšize BIO IDEA, Institut za opštu i fizičku hemiju Beograd, ukazao je na problem efikasnosti tradicionalne proizvodnje ajvara gde se od 1kg ovog delikatesa generiše 1 kg bio-otpada. Predloženo rešenje je uspostavljanje industrijske simbioze, kao najsavršenijeg alata cirkularne ekonomije. Simbiozom se povezuju žene, koje prerađuju papriku u ajvar iz opština Medveđa i Leskovac, sa mrežom radionica Socijalne franšize BIO IDEA sapuni. Cilj je da se spreči nastanak bio-otpada na samom mestu nastanka.
Projekat ima tri nivoa uticaja:
Planetarna vrednost:
Projekat doprinosi postizanju neutralnosti tako što podiže svest o bio-otpadu, koji je sada u jugoistočnoj Srbiji, procenjen na 21.000 tona, i daje odgovore na pitanje kako ga umanjiti za 30%. Time bi se doprinelo smanjenu emisija CO2, koje bi bilo ekvivalent proizvodnji CO2 koju izazove7000 automobila gradske vožnje na godišnjem nivou
Društvena vrednost:
Projekat podiže kapacitete socijalnih preduzetnica tako što težište njihovog poslovanja premešta sa dostupnih resursa na resurse otpada i primenom principa industrijske simbioze, omogućava drugi životni ciklus sirovine dobijene iz otpada . Na ovaj način projekat doprinosi ubrzanju razvoja cirkularne ekonomije i zapošljavanju seoskih žena. Model industrijske simbioze promovisan je kao solidarna mreža koja je lako dostupna socijalno ranjivim grupama. Cirkularna ekonomija je alat sa kojim možemo postići zacrtane ciljeve iz Zelene agende a kroz inovacije u poslovnom modelu industrijske simbioze dobija se unapređen alat koji će socijalno ranjivim kategorijama omogućiti da se uključe u pravednu tranziciju ka klimatskoj neutralnosti.
Tržišna vrednost:
Jedan kilogram ajvara proizvede 1 kg otpada. Ako se otpad upotrebi za nove ekološke proizvode cena ajvara je za 30% povoljnija za kupca. Sem toga ovako napravljen proizvod dobija i dodatnu vrednost i može se marketinški promovisati kao „održiva hrana“ .
Novi ekološki proizvodi koji rešavaju probleme aknozne kože imaju tržište u 80% adolescentske populacije. Ova ciljna grupa je veoma nestrpljiva da reši svoj problem. Jednostavnom upotrebom odgovarajućeg sapuna i povremenom aplikacijom maske za lice rezultati su vrlo brzo vidljivi. Cena proizvoda je za 50% povoljnija od stranih preparata jer je proizvod nastao iz neupotrebljenih delova paprike u domaćoj proizvodnji socijalnih radionica.
Šta smo stvarno želeli da postignemo ovom inicijativom?
Želimo da podignemo kapacitete socijalni preduzetnica, koje rade u oblasti zelene ekonomije, radi postizanja održivosti. Težište njihovog poslovanja premešta se sa dostupnih resursa na resurse otpada i primenom principa industrijske simbioze proizvode se nove vrednosti u vidu ekoloških proizvoda koji su potrebni tržištu.
Inicijativa je paralelno usmerena na dve grupe aktivnosti.
Prva grupa aktivnosti odnosi se na uspostavljanje simbiozne veze između proizvođača ajvara i mreže proizvođača sredstava za higijenu i prirodne kozmetike radi pokretanja proizvodnje ekoloških proizvoda sa aktivnim komponentama iz sušenih ostataka ajvarske paprike „Kurtovska kapija“, koji rešavaju probleme aknozne kože adolescenata. Proizvodnja, koja ima dve linije, odvija se kako u okviru mreže socijalne franšize BIO IDEA sapuni tako i u pilot jedinici u devastiranoj opštini Medveđa.
Prva linija je namenjena obradi ostataka od paprike sušenjem i mlevenjem, a druga linija je proizvodnja sapuna i maski za lice sa dodatkom praha paprike. Pilot jedinica ujedno je i trening centar za žene prerađivače paprike iz seoskih domaćinstva. One imaju mogućnost ekonomskog osnaživanja, na osnovu uštede od min 30% iz resursa otpada, što će im omogućiti prevođenje iz neformalnog u formalno zapošljavanje.
Druga grupa aktivnosti usmerena je na uspostavljanje digitalne platforme MISS (Mreže industrijske solidarne simbioze socijalnih preduzetnica) koja omogućava facilitaciju, mapiranje generatora otpada i sinergijsku saradnju. Platforma je vezivno tkivo između članica industrijske simbioze i omogućava održivost mreže i njeno širenje. Na platformi su predstavljeni i primeri proizvoda koji zadovoljavaju standarde održive hrane i održive kozmetike.
Želimo da na ovaj način doprinesemo ubrzanju razvoja cirkularne ekonomije, jer smatramo da je to jedina pravedna ekonomija za ljude i životnu sredinu. Sprovođenjem ovakvih inicijativa otvaramo puteve za obične ljude da se uključe u tranziciju ka klimatskoj neutralnosti.